admin

Највећи циљ људског развоја је потпуна доминација свести над материјалним светом. Употреба сила природе задовољити људске потребе.

Милутин Миланковић био је српски научник који је први математички прецизно објаснио како промене у Земљиној орбити и нагибу њене осе утичу на дугорочне климатске промене. Његова теорија, данас позната као Миланковићеви циклуси, објашњава смену ледених доба и топлих периода у геолошкој прошлости Земље и представља темељ савремене палеоклиматологије. Миланковић је показао да клима Земље

Када се природна жеља развије у чежњу, приступ циљу приходи у огромним количинама кораци.

Нема ничега што би могло привући људску пажњу и заслужују да буду предмет проучавања више него природа. Да би се разумео његов механизам, да открије своје стваралачке снаге, и да зна законе који њиме управљају је највећи циљ људског разума.

Тесла је веровао да се све наше мисли преносе и забележено у јоносфери коверта. Небеске базе података, у коме је цела прошлост и историја сваког појединца су забележени.

Тесла је био свемоћан човек. Није угрозио или сам или други људи.

Супротно широко распрострањеном веровање, посао постаје лакши у старости само ако су људи у добром стању здравље. Током година, научили су како да остваре своје циљеве користећи најкраћи пут. Тим пре разлог да не осећам још један година је иза нас.

Тесла је доказао изводљивост слободне енергије из електричног универзума.

Тамо се он појављује као потпуни биће.Човек у мистериозној чежњи.Да створи природу, да обликује себе чуда која он може да перципира.Он је одавно схватио да свематерија,које он не може у потпуности да схвати,ипак може да схвати,потиче од примарне супстанце или честица, која испуњава сав простор — Акаша, или блистава, светлосни универзум.Прана, или стваралачка сила, која

Простор и време, принцип дисконтинуитета вибрација, означава дефинитивна и неопходна својина свих вибрација у природи, било да јачају или слабе, да ли се развијају кроз периодична убрзања и успоравања. Које су људи тражили од најранијих времена, тражећи ван себе шта је било у њима, покушавајући да конструишем перпетуално кретање.