Неограничена енергија, без губитака, представља директан удар на економску и политичку структуру индустријског света. Зато није случајно да је финансијска подршка повучена управо у тренутку када је постало јасно да Тесла не гради само комуникациони систем, већ енергетски систем без централне контроле.
Џ. П. Морган, који је иницијално финансирао пројекат, наводно је након разумевања Теслине намере поставио питање:
„Where do we put the meter?“
Слободан: где стављамо мерач.
Никола Тесла је разумео мрежу торњева распоређених широм планете Земље
Земљу је видео као резонантно тело, слично људском нервном систему. Земља је проводник немерљивих димензија и наелектрисана је електрицитетом.
Никола Тесла, Колорадо Спрингс списи, 1899. године.
Ако је Земља проводник, тада су торњеви „чворови“ планетарне свести, а не електране. То објашњава зашто Тесла није говорио о једном торњу, већ о глобалној мрежи. Такав систем не би ослободио само енергију, већ би ослободио људе од зависности.
Слободан: ослободити људе од зависности.
Никола Тесла замислио је свет
Свет у којем је енергија неограничена, бесплатна и доступна свима.
Шта је, по твом мишљењу, прво што треба променити како бисмо створили такав свет?
Слободан: бесплатна, неограничена енергија као могућност за све људе света.
Никола Тесла и теорија електричног свемира
Карактеристика свих досадашњих теорија о настанку свемира јесте ограничено разумевање.
Веровали или не, огромно знање о свемиру, за које мислимо да га као најнапреднија цивилизација поседујемо, можда је потпуно погрешно. Ако прихватимо непријатну могућност да човечанство заправо никада није изашло ван Земљине орбите, отвара се простор за другачије разумевање.
Можда је теорија о електричном свемиру заиста епохалан искорак који може променити наше схватање света чији смо део.
Слободан: човечанство ће заправо изаћи из Земљине орбите.
Теорија електричног свемира
Ова теорија почива на процесима који су нам блиски и разумљиви.
„Нема мистерије људском уму у недокучивим процесима.“ Разлог је једноставан: све у свемиру, укључујући и све на Земљи, створено је и функционише по истом принципу и истој шеми.
Процеси који су створили космичка тела — галаксије, звезде, комете, Земљу, човека, Венеру, Марс и Сунце — део су јединствене материје која прожима читав свемир.
У тој истој материји створен је и живот на Земљи какав данас познајемо.
Слободан: сви смо ми једно.
Савремени заговорници теорије
Теорију електричног свемира данас највише промовишу Дејвид Талбот и Волас Торнхил у својим књигама „Муње богова“ (Thunderbolts of the Gods) и „Електрични свемир“, као и Дејвид Е. Скот у књизи „Електрично небо“.
„Од најмање честице до највеће галаксије, формације мрежа — мрежа електричних кола — повезују природу, организују галаксије, напајају звезде, стварају планете и наш свет, контролишу климу и покрећу биолошке организме. Не постоје изолована места у електричном свемиру.“
Слободан: не постоји изоловани оток у свемиру.
Основне тврдње теорије
Према овој теорији, главна сила која обликује свемир је електрична струја.
Основне тезе су:
- све у свемиру настало је из електричне енергије
- Сунце има електрично поље и у интеракцији је са другим планетама
- Сунце се не напаја из унутрашње нуклеарне пећи, већ споља — електричном струјом која тече кроз галаксију
- око 99,9% свемира састоји се од плазме, проводљиве средине са снажним електричним својствима
Читав свемир испуњен је наелектрисаним честицама.
Слободан: које астрономи готово увек игноришу.
Ми живимо у електрично покретљивом свемиру
То је реалност која се, према овој перспективи, све чешће потврђује „изненађујућим“ и „мистериозним“ открићима.
Једно од таквих открића је електрични јонски стуб — велика концентрација јонизованог гаса у јоносфери која се протеже у свемир.
Слободан: мистериозним открићима.
Плазма као основно стање материје
Плазма се често сматра четвртим стањем материје, уз чврсто, течно и гасовито. Настаје када се атоми загреју до те мере да долази до раздвајања електрона и протона, стварајући слободно покретне наелектрисане честице.
У том стању позитивне и негативне честице се слободно крећу — то је плазма.
Електрична сила између наелектрисаних честица вишеструко је јача од гравитације. Процене говоре да је чак 10³⁹ пута јача од гравитационе силе.
Слободан: електрична сила.
Никола Тесла: плазма прожима читав свемир
Плазма испуњава читав свемир, укључујући нашу галаксију — Млечни пут — и Сунчев систем. Соларни ветар је такође плазма, као и већина материје у свемиру.
Према овој идеји, чак 99% свемира чини плазма.
Слободно наелектрисане честице чине плазму веома проводљивом за електричну струју, која ствара електромагнетна поља. Магнетна поља постоје свуда у свемиру, чак и у међугалактичком простору, и не могу постојати без електричне струје.
Плазма има три основна режима:
тамни струјни режим
Струја је веома слаба и плазма не емитује видљиву светлост. У овом режиму је практично невидљива. Примери су магнетосфере планета и јоносфера.
нормални светлећи режим
Струја је јача и плазма емитује светлост. Примери су сунчева светлост и флуоресцентно светло.
лучни режим
Струја је изузетно јака, плазма интензивно сија и формира струјне канале. Примери су муње, Сунчева фотосфера и електрични лук у заваривању.
Сва три режима емитују мерљиву електромагнетну радијацију.
Слободан: сва три појма су битна.
