Никола Тесла у разговору са Њујорк тајмсом (1931)

Никола Тесла у разговору са Њујорк тајмсом (1931)

У јулу 1931. године, када је напунио 75 година, Никола Тесла је сео са листом „Њујорк тајмс“ да се осврне на свој живот, достигнућа и визију будућности. Иако више није био у центру пажње како су се појављивали млађи научници и проналазачи, Тесла је остао страствен и оптимистичан у погледу науке као и увек.

О његовом највећем доприносу

Тесла је у интервјуу рекао да свој рад на систему наизменичне струје (AC) сматра својим најважнијим поклоном човечанству. Захваљујући наизменичној струји, електрична енергија се могла ефикасно преносити на велике удаљености, напајајући градове, фабрике и домове широм света. „Највећи сам понос“, приметио је, „што је мој систем наизменичне струје постао стандард за цео свет.“

Бежично напајање

Тесла је још једном поделио свој сан о бежичном преносу енергије. Објаснио је да је не само могуће већ и неизбежно да ће се електрична енергија једног дана дистрибуирати без жица, користећи Земљу и атмосферу као проводнике. Иако су скептици сумњали у њега, Тесла је инсистирао да су његови експерименти већ доказали принцип и предвидео је да ће будуће генерације видети његово пуно остварење.

О будућности науке и технологије

Гледајући унапред, Тесла је предвидео невероватан напредак. Говорио је о:

Бежична комуникација, која омогућава људима да тренутно размењују поруке на великим удаљеностима.

Машине контролисане на даљину, наговештавајући свет роботике и аутоматизације.

Нови извори енергије, за које је веровао да ће наука открити како би задовољила растуће потребе човечанства.

Теслин оптимизам

Чак и са 75 година, Теслин ум је био пун визија онога што ће се догодити. Признао је да нису сви његови пројекти завршени, али је изразио непоколебљиву веру да ће човечанство наставити путем који је он помогао да се утаба. Његове речи су преносиле и понос због његових прошлих достигнућа и наду у будућност обликовану науком и открићима.

👉 Овај интервју из 1931. године остаје један од најјаснијих прозора у Теслино размишљање у касној фази живота — мешавина рефлексија, смелих предвиђања и непоколебљивог веровања да технологија може уздићи целу људску расу.